Ako se opsesivno držimo za svoje male živote, promena nema. Ni štapići celera, ni zamrznute borovnice neće učiniti da možemo bezbedni, zdravi, zaklonjeni i siti da ostanemo ovde. Promene se dešavaju kad odlučimo da radimo za zajednicu, a ne samo za ličnu korist. Tako se ubija kapitalizam, kaže dramska spisateljica Maja Pelević u razgovoru za 021.rs

Autor teksta "Kretanje" i koautor projekta "Lonelly Plllanet" za 021.rs govori o usamljenosti kao novoj normalnosti i potrebi za kretanjem koje tematizuje njegov nagrađeni tekst.

Njena poezija je filozofski promišljena, prožeta svim anksioznostima i sitnim mudrostima vremena u kojem stasava jedna mlada žena u ovom delu Evrope. Treba čitati novu zbirku Maše Seničić "Povremena poput vikend naselja".

U somborskoj predstavi "Semper idem" Marko Marković igra dečaka iz čije je perspektive, dirljivo i potresno oživljena saga jedne jevrejske porodice, njenog stradanja uoči Drugog svetskog rata i buđenja velikog zla u vidu nacizma.

U gradu u kojem je glavni triler pijaća voda - koje nema, Tara Manić režira predstavu "Osam žena", triler iz žanra whodunnit kinematografije, žanra koji živimo. O nijansama našeg recentnog trilera od stvarnosti, pozorištu, pa i koroni, govorila je za 021.rs.

Reljićev novi film prebira još jednu bolnu našu temu. Kao i njegov odlični dokumentarac "Unuk", koji je propitivao mogućnost oprosta žrtve potomku najvećeg svetskog zločinca, i najnoviji "Proces Sandžak" priča je o žrtvama, ali naopake srpske politike devedesetih. U razgovoru za 021.rs govorio je o tome da li je izgledno da se, zarad svetlije budućnosti, bar unekoliko rasvetli naša prošlost.

"Smokva", knjiga Gorana Vojnovića, višerihterovski je uzbudljiv roman, neprepričljivo divan, jedno od onih tananih dela čiji se DNK nepovratno, tektonski, upisuje u čitaočeve emotivne meandre.

"Mi nismo počeli kao glupi majmuni, niti ćemo završiti kao rasa visokoumnika. Čovečanstvo često eksperimentiše sa vlastitom sudbinom: postiže izvanredne uspehe i stravična posrnuća. I pre korone, svet je osećao potrebu za promenom, a kovid-19 biće verovatno samo sredstvo te transformacije", kaže Saša Rakezić strip autor čije radove krase etika i eksplozivna likovnost.

Zapanjujuća brutalnost koju je Srbija videla na snimku sigurnosne kamere ispred kladionice u Jevrejskoj ulici u Novom Sadu može navesti na pogrešan zaključak, piše za Dojče vele sociolog Dario Hajrić.

Na današnji dan nastala je jedna od najpotresnijih pesama Mikloša Radnotija.

Bila je izvrsna glumica, to su znali svi ljubitelji domaćeg filma, a kakvo je neobično i krhko biće bila videla je jedna mala novosadska ekipa koja je davne 2004. godine sa Sonjom putovala na Sarajevo film festival, prebrodivši na tom putu gromovima okupanu Romaniju, neumoljivu carinsku kontrolu i poslovično potkupljive sebisamovažne policajce na ulasku u Sarajevo.

Kada je septembra prošle godine francuski predsednik Makron predložio da u srednjeročnom periodu Evropska unija ne razmatra prijem država sa Zapadnog Balkana, već da samo sa svakom od njih sačini obiman trgovački sporazum, bilo je pitanje dana kada će neki drugi svetski centar moći pojačati prisustvo na zapaljivom "Buretu baruta".

Obično izazak birača i zaokruživanje listića razrešava napetiju političku sutuaciju. Glasači obave dužnost i pokaže se koja je ponuđena opcija zadobila poverenje građana. Još kada je brojnost izišlih zadovoljavajuća, nema osnova ne prihvatiti volju naroda.

Novosadski vajar Nikola Macura od oružja uspeva da napravi instrumente, ratne pokliče istorije pretvara u muziku. Njegov projekat "From Noise to Sound" je relevantno umetničko delo koje dubinski šeta žmarce telom, uznemiruje, budi zapitanost, prosvetljuje, budi nadu, a nastalo je s idejom da propita destruktivnost društva u kojem živimo.

"Moć izbora je najveća moć, jer on - izbor - jeste sloboda. Većina hrli u krdo, samoubijajući svoju slobodu. Retki shvataju da su samo munja, i da ne smeju svoju oluju presedeti u mraku, jer su zauvek nedogodivi", kaže Darko Cvijetić, autor dva grandiozna romana "Šindlerov lift" i "Što na podu spavaš".

Dok iz najrazvijenih i najbogatijih država sveta nedeljama slušamo zluradosti na račun vakcine protiv kovid 19 osmišljene u ruskom institutu "Gamalej", iz Argentine je stigla poruka da se u pronalasku vidi nada za bolju budućnost čovečanstva i izražena je spremnost da se u ovoj državi odvijaju dalja istraživanja na razvoju i nove vakcine i one koje se priprema na univerzitetu Oksford u Velikoj Britaniji.

"Kafauponoć", DJ Lag i "nekud", samo su neka od mnogih muzičkih lica Novog Sada. Iza njih stoje Petar Samii, Vladimir Sekulić, Ivan Čkonjević, Miloš Martinov i Marko. Evo priče o njima...

Njene grafike su mali prozor u pupak sveta, silazak i penjanje istovremeno u sfere dokučive samo strpljivom oku. One imaju katarzičan, terapeutski učinak na gledaoca. Daju mogućnost "cut" iz ove naše realnosti i "paste" u neku drugu, u kojoj je bitan trenutak, deo, insert, detalj. Zastati i videti.

Svakom čoveku potrebno je mesto koje ga čeka, bilo u vidu prostora, knjige, čoveka, ideje. To mesto je u nama, kaže autorka ubitačno dobrog romana u stihu "Nemaju sve kuće dvorište" i dodaje da je uvek nedostatak ljubavi razlog zašto osećamo prazninu, ali i razlog da se osećamo kao da smo prenatrpani svega.

Poetski brevijar "Ono što smo bili" precizna je arhiva našeg musavog prezenta koja hrabri da pomislimo da bismo morali i mogli bolje i drugačije da živimo. Napisao ga je pesnik koji je sve svoje od reči svojih sazidao.